Jedan siromah življaše u jednoj pećini i nemaše ništa do jednu šćer, koja bijaše mnogo mudra i iđaše svuda u prošnju, pa i oca svoga učaše kako će prositi i pametno govoriti. Dođe jednom siromah k caru da mu štogođ udijeli; car ga upita okle je i ko ga je naučio mudro govoriti. Ovi mu odgovori okle je i kako ga je šćer naučila.

– A šćer tvoja od koga se naučila? – upita car, a siromah odgovori:

– Bog je nju umudrio i naša jadna siromaština.

Tada mu car dade trideset jaja i reče mu:

– Ponesi ovo tvojoj šćeri i reci joj neka mi iz tijeh jaja izleže pilad, pak ću je dobro darovati, aki li pak ne izleže, hoću te staviti na muke.

Siromah otide plačući u pećinu i kaže sve šćeri.

Ona pozna da su jaja varena, i reče ocu da pođe počinuti, a da će se ona za sve brinuti. Otac je posluša i otide spavati, a ona dohvati pinjatu i nastavi na vatru punu vode i boba, pa kad svari bob, zovne ujutru oca i reče mu da uzme ralo i volove pak da ide orati pokraj puta kuda će pasati car, i rečemu:

– Kad vidiš cara, uzmi bob pak sij, i viči: ''Haj, volovi, pomozi bože da rodi vareni bob!'' – Kad te car zapita kako može roditi vareni bob, a ti reci: ''Kao i iz varenijeh jaja izleći se pilad.''

Siromah posluša šćer pa otide te stane orati; kad ugleda cara đe ide, on stane vikati:

– Haj, volovi, pomozi bože da rodi vareni bob!

Čuvši car ove riječi, stane na putu i reče siromahu:

– Siromaše, kako može roditi vareni bob?

A on mu odgovori:

– Čestiti care, kao i iz varenijeh jaja izleći se pilad.

Stavi se car odmah da ga šćer naučila, pa zapovijedi slugama te ga uhvate i dovedu preda nj, pa mu onda pruži povjesmo lana govoreći:

– Uzmi to, i od toga imaš učiniti guminu i jedra sva što je od potrebe za jedan brod; ako li ne, izgubićeš glavu.

Ovi siromah s velikijem strahom uzme povjesmo i plačući otide doma i kaže sve svojoj šćeri. Šćer ga pošalje da spava obećavajući da će ona sve to učiniti. Sjutradan uzme malo komad drveta, pak probudi oca i reče mu:

– Na ti ovo drvo i ponesi caru neka mi od njega napravi kuđelju i vreteno i stative i ostalo što trebuje, pak ću ja njemu napraviti sve što naređuje.

Siromah posluša šćer i iskaže caru sve kao što ga je ona naučila. Car čuvši ovo začudi se i stane misliti šta će činiti, pa onda dohvati jednu malu čašicu i reče mu:

– Uzmi ovu čašicu i ponesi tvojoj šćeri, neka mi njom preseka more da ostane polje.

Siromah posluša i plačući ponese šćeri onu čašicu i kaže joj sve što je car rekao. Ðevojka mu reče da ostavi do sjutra i da će ona sve učiniti. A sjutradan zovne oca i da mu litru stupe i reče mu:

– Ponesi ovo caru i reci mu neka ovijem zatisne sve izvore i sva jezera, pak ću ja presekati more.

Siromah otide i ovako caru reče. Car videći da je đevojka mnogo mudrija od njega, zapovijedi da je dovede pred njega; a kad je dovede i oboje se poklone pred njim, onda je car zapita:

– Pogodi, đevojko, šta se može najdalje čuti?

Ðevojka odgovori:

– Čestiti care, najdalje se može čuti grom i laž.

Tada se car dohvati za bradu i obrnuvši se svojoj gospodi zapita ih:

– Pogodite koliko valja moja brada?

Kad jedni stanu govoriti ovoliko, drugi onoliko, onda đevojka odgovori svijema da nisu pogodili, pak reče:

– Careva brada valja koliko tri kiše ljetne.

Car se začudi pa reče:

– Ðevojka je najbolje pogodila.

Pa je onda zapita hoće li biti njegova žena, i da drukčije ne može biti nego tako. Ðevojka se pokloni ireče:

– Čestiti care, kako ti hoćeš neka bude, samo molim da mi napišeš na karti svojom rukom, ako bi se kadgođ na me rasrdio i mene od sebe oćerao, da sam gospođa uzeti iz tvoga dvora ono što mi je najmilije.

Car joj ovo odobri i potpiše. Pošto pasa nekoliko vremena, car se na nju ražljuti i reče joj:

– Neću te više za ženu, nego hajde iz moga dvora kud znaš.

Carica mu odgovori:

– Svijetli care, poslušaću, samo me pusti da prenoćim, a sjutra ću poći.

Car joj dopusti da prenoći, onda carica kad su bili pri večeri pomiješa mu u vino rakiju i neka mirisna bilja, i nudeći ga da pije govoraše mu:

– Pij, care, veselo, jer ćemo se sjutra rastati, i vjeruj mi da ću biti veselija, nego kad sam se s tobom sastala.

Car se opjani i zaspi, a carica spravi karocu i ponese cara u kamenu pećinu. Kad se car u pećini probudi i vidi đe je, poviče:

– Ko li me ovđe donese?

A carica mu odgovori:

– Ja sam te donijela.

Car je upita:

– Zašto si ti to od mene učinila? Da li ti nijesam rekao da više nijesi moja žena?

Onda mu ona izvadi onu kartu i reče:

– Istina je, čestiti care, da si mi to kazao, ali pogledaj što si na ovoj karti potpisao: što mi bude najmilije u tvojemu domu da ponesem sobom kad od tebe pođem.

Car videći to, poljubi je i povrate se opet u carski dom.