Otac i majka imali sina, pa ovaj usnio da je postao carev zet. Ujutru kad se razbudi, kaže ocu i majci da je nešto vrlo lepo usnio. Otac i majka zapitaju ga šta je usnio, a on im odgovori:

Vala neću da vam kažem.

Onda ga otac i majka dobro išibaju i nazovu ga inatom pa ga otjeraju. Ovaj siromah što će, kud će, te na drum. Na ovom je drumu za dugo stajao i plakao, dok eto ti carskog tatarina pa mu kaže:

Pomoz bog, dijete!

A ovaj mu odgovori:

Bog ti pomogao!

Kako si? Šta radiš?

Fala bogu, zdravo, kako si ti?

A šta ti je te plačeš?

A ovaj mu odgovori:

E moj brate, usnio sam jedan san pa me teraše otac i majka da im kažem, a ja ne šćeh, zato me izbiše i kazaše mi da sam inat, pa me oćeraše.

E dobro reče tatarin, kad nisi šćeo njima kazati, a ti kaži meni, ja sam carski čovek, pa ću caru kazati, i ako bude što dobro, može i za tebe lepo biti.

A ovaj mu odgovori:

Makar da si i sam car, ja ti kazati neću.

Tatarin otide, no čim caru dođe, odmah mu sve kaže, kako je jednog dečka na putu našao i što je s njim razgovarao. Onda car pošalje drugog svog čoveka, te svog junošu nađe i pred cara dovede. Sad ga upita car, šta je usnio, a ovaj mu odgovori:

Neću da ti kažem.

A car mu reče:

Znaš li ti ko sam ja, i da sam ja car, pa ako meni ne kažeš ja ću te objesiti.

A junoša mu odgovori:

Vala ako si baš i car, ja ti opet neću kazati.

Sada ga car zatvori u jednu sobu do koje je bila jedna velika soba gde je bila carska kći u kavezu. Ovaj je siromah poslije domišljao se, što će i kako će, kad uveče, moj brate! ali negde zveckaju viljuške i kašike, junoša usamljen razgledaše gdje je duvar slab, da kako prokopa i vidi šta je u drugoj sobi i što se u njoj čuje. Kad li, moj brate, prokopa, ali tamo carska kćer zaspala pa joj više glave gori svijeća šarena, a niže nogu bijela, okolo nje spavaju sluškinje, a na astalu svega dosta. Ovaj se onda polagano provuče kroz duvar i prikrade ka astalu, pa na ovom što nađe, sve pojede i popije, pa onda onu šarenu svijeću iznad glave promeni pod noge, a onu bijelu ispod nogu metne više glave, pa onda otide na svoje mjesto a onu provalu tako zazida, da se nikako nije moglo znati da je duvar kvaren. Kad se ujutru carska kćer razbudi, vide svijeće promenjene, a astal u svemu prazan, onda stane vikati na sluškinje govoreći da su to one učinile. One se kleše, da to nijesu učinile, ali carska kći to ne vjerova. Sad carska kćer pošalje ocu svom prošenije, da u dvoranu noću sve neko dolazi i s astala pite i sve ostalo pojede i popije, i da sluškinjama zapovijedi da se ne usude više svijeće mijenjati. Car joj učini po molbi, ali pri svem tom carska kćer opet podozrijevaše na sluškinje. Da bi dakle i u snu viđela i onoga, koji sve sa astala pojede i popije, a poslije svijeće joj mijenja, uhvatila, namaže oči nekakvom travom, koja i u snu daje vid, pa onda zaspi poslije večere. Pošto prođe dva tri sahata noći, a junoša opet provali zid i uđe u sobu, te sve sa astala koji pojede i popije, pa onda uzme šarenu sveću iznad glave, te joj metne pod noge, a onu bijelu ispod nogu više glave, pa pođe da ide. U tome mahu uhvati ga carska kćer za ruku, no kad vidi kakvi je prekrasan mladić, onda ga ispita ko je i šta je i otkuda je u ovu apsanu doveden i zašto, pa potom mu kaže nek se opet u svoju sobu vrati. Ujutru kad se svane, poruči carska kćer ocu da još toliko jela i pića pošalje, dokazujući mu kako su joj sluškinje gladne. Car i to učini, i tako se od sad hranjaše i zadovoljavaše junoša sa ovom ljepotom djevojkom dotle, dok carski ferman ne izide da je kćer njegova punoljetna i da će je udati. Kad ovo dozna carska kćer, onda ona piše svom ocu i kaže mu, da ona ni za koga drugog neće poći no za onog junaka, koji džilitom bedeme njinog grada prebaci. Razumjevši ovo car pozove sve svoje velikaše, vezire i paše i zapovijedi im da svaki svog sina povede u prvi petak. Kad ovi dođu i svoje sinove dovedu, onda car izvede svoju kćer i sa njom iznese džilit, pa onda po želji svoje kćeri zapovijedi, da koji misli i želi biti carev zet, baca džilit i bedeme grada prebacuje. U ovom junaštvu svi su se nadmetali, ali badava, ni jedan ne može ni pola dobaciti.

Kad to vidi carska kćer, onda ona zamoli svog oca, da onoga roba, kojeg je prije tri godine dao zatvoriti i kojega ona kroz duvar opaža kako diše i duvarove kreće, izvede, i da ogleda njegovo junaštvo. Čuvši ovo car se mnogo udivi i kaže, da je taj rob jošt prije tri godine tu zatvoren i da je on za njega i zaboravio, i misli da je on odavno istrunuo. Potom dade istog roba izvesti i začudi se vrlo kad ga ugleda, kako je krasan mladić, te mu se odmah vrlo dopadne i omili. Sad mu daje džilit i zapovjedi, da ogleda može li bedeme prebaciti. Ostala pak velika gospoda i njini sinovi smijali se i potvrdivahu govoreći:

Ho! ho! jadan ti je, da on prebaci bedeme gradske, kad sinovi Muhamedovi ne mogu.

No ono njino smijanje preokrene se u žalost, kad viđeše da ovaj junoša trideset aršina preko svih bedema dalje prebaci džilit i do polovine ga zaćera u jedan veliki kamen. Sad car videći ovakvog dobrog junaka i ne mareći što je on rob bio i od niskog roda, pozdravi ga linom muširom i potom mu dade svoju ljubaznu i prekrasnu kćer za ženu, a uz nju mnogo dara i blaga pokloni mu.

Kad vide ovo vezirski sinovi, jako im bude krivo i vrlo mu pozavide, i da bi oni na koji način od ovog junoše carsku kćer oduzeti mogli, naume šnjime se opkladiti, da vezirski sinovi u prvi idući petak spreme večeru za hiljadu ljudi, a da carski zet povede svoju ženu i hiljadu ljudi na zijafet, pa ako sve ovo što vezirski sinovi budu spremili ljudi ne pojedu, da carski zet njima ustupi svoju ženu i svu pratnju. Na ovo obje strane pristanu i još se pismeno obavežu. Kad prispije vrijeme u koje je trebalo poći , onda carski zet pozove družinu, no ne dođe mu više nego devet stotina devedeset i pet ljudi. Sad carski zet uzme ovijeh devet stotina devedeset i pet ljudi i svoju ženu, pa se krene na put.

Idući tako nađe jednog čoeka, koji se bijaše sagnuo uvom k zemlji, i tako stajaše. Sad mu carski zet reče:

Pomozi bog, brate!

A on mu odgovori:

Bog ti pomogao!

A šta tu radiš?

Vala, ništa, tek besposlen, pa slušah kako trava raste.

Kad ovo ču carski zet, a on mu reče:

Bi li ti, brate, pošao sa mnom u družinu? Mene zovu vezirski sinovi na zijafet, pa bi i tebi bilo lijepo.

A ovaj mu odgovori da hoće, i tako carski zet dobije devet stotina devedeset i šest ljudi.

Idući dalje nađe drugog čoeka, koji ukočen na putu stajaše i na sve se strane obaziraše. Upita ga carski zet šta on ovdje radi i šta iščekuje, a ovaj mu odgovori, da se je opkladio sa ticom da ona leti a on da trči, ''pa evo reče, tri sahata kako sam ovdje zaišao, a tice jošt nema''.

Začudi se carski zet ovakvoj brzini, pa ga zapita:

A bi li ti, brate, pošao sa mnom u družinu? Mene zovu vezirski sinovi na zijafet, pa će i tebi biti lijepo.

Ovaj se obeća i pođe, i tako carski zet dobi devet stotina devedeset i sedam ljudi.

Idući još dalje opazi trećega čoeka, koji u nebo gledaše, i upita ga što u nebo gleda i šta od tuda izgleda, a ovaj mu kaže da je bacio džilit u nebo, ''i evo reče tri sahata ga čekam da padne, pa ga ne ima''. Carski zet pozove i ovog, te i taj šnjim pođe, i tako dobije devet stotina devedeset i osam druga.

Idući sa društvom dalje jedan sahat, opazi opet jednog čoeka na putu, koji bijaše zakuvao kazan od trista oka kačamaka, i za doručak me ne bilo dosta, te uzeo kuplaču, pa po kazanu loit struguće, nazove mu pomozi bog, a ovaj mu odgovori:

Bog ti pomogao!

A šta tu radiš?

Vala reče ništa, bijah napravio malo za doručak, pa da bijaše jošt, mogaše se poharčiti.

Ponudi i ovoga da šnjim pođe, a ovaj rado pristane, i tako carski zet dobije devet stotina i devedeset i devet druga.

Sa ovom družinom idući dalje nađe petog čoeka, ovaj bijaše popio jedno veliko jezero vode, pa stao na sredini te seiri kako se ribe praćakaju. Nazove mu pomozi bog, a ovaj mu odgovori:

Bog ti pomogao!

A šta tu radiš? reče mu carski zet.

Vala ništa, jutros malo doručkovah, pa se ovdje svratih na ovu vodicu, te malo pijnuh i gledam kako se ovi crvići sickaju bez vode.

Ponudi i ovog, da s njim pođe, a ovaj jedva dočeka, i tako carski zet dobije hiljadu drugara, pa šnjima u mjesto.

Kad tamo dođu, onda odsjednu konje, pa se malo odmore, a vezirski sinovi spremili večeru i svega dosta jela i pića, da i četiri hiljade ljudi pojelo i popilo ne bi. Sad carski zet pošalje onog što je trista oka kačamaka pojeo za doručak pa mu ne bilo dosta, i kaže mu da ogleda i jelo i piće i vidi kako je. Ovaj otide tamo pa uzme kuplaču te od oranije do kazana, od kazana do oranije, ondale kusni, ondale srkni, dok sve ostavi prazno, pa poslije i sve piće popije i dođe carskom zetu pa mu kaže, da je on sam večeru svu pojeo i da mu još nije dosta. Kad ovo vide carski zet, onda pozove vezirske sinove i poište njine žene da mu dadu. Ovi ga stanu moliti, da im po ugovoru prvom ne uzima žene, već da jošt jednu opkladu učine, pa ako carski zet i ovu dobije, onda da mu dadu svoje tri žene i sve imanje. Na ovo carski zet pristane i tako se opklade, da oni užare peć što bolje mogu, a carski zet da nađe jednog čoeka od svoje pratnje i u onako zažarenu peć da bace, pa ako ne izgori, da mu dadu svoje tri žene i sve imanje; ako li sagori, onda da carski zet njima dade svoju ženu i svu pratnju. Kad ovi zažare peć, onda carski zet reče onome što je popio jezero vode, da ide i skoči u peć, a ovaj odmah uskoči u peć pa bljune iz sebe silnu vodu i žar pogasi, pa onda stane pjevati:

U careva zeta sad će da bude četiri žene: naša je opklada! Naša je pobjeda!

Videći vezirski sinovi da i ovom opkladom ne mogoše ništa dobiti, uplaše se žestoko pa umole carskoga zeta, te im odobri još jednu opkladu, pa mu onda rekoše da oni imaju krilatu babu, a carski zet nek nađe u svojoj družini jednog brzog čoeka, pa neka on trči nogama, a baba neka leti, i koje prije sa izvorca ispod te i te planine vode donese, onoga da je opklada. Onda carski zet poviče:

Dajte mi iz družine onog čoeka koji se bio sa ticom opkladio da on trči, a tica da leti, pa tri sahata prije tice dođe.

Kad ovaj čoek dođe, a onda mu vezirski sinovi daju jednu testiju, a krilatoj babi tikvicu. Baba poleti, a ovaj poteci, dok pre babe dođe te vodu natoči. Taman natoči testiju, a baba doleti pa ga prevari te mu uzme punu testiju, a uklepa u ruke praznu tikvicu, pa poleti što brže može natrag; dok ovaj tikvicu natoči baba daleko izmakla: ali onaj što čuje kako trava raste, opazi šum babinijeh krila pa dotrča i kaže carskom zetu:

Baba prevarila našeg čoeka, uzela mu punu testiju, a uklepala praznu tikvicu, i dok ovaj natočio tikvicu, baba evo đe je izmakla i sad će biti tu: ja čujem već kako leti.

Onda carski zet pozove onog što je bacio džilit u nebo i tri sahata čekao da padne pa ga još nema, te ovaj ugleda babu pa potegne džilitom u oblake te babu u prsi, baba mrtva na zemlju padne, a čoek stiže i donese vodu.

Sad carski zet uzme tri žene vezirskijeh sinova i sve njino blago, pa sa svojom ženom, vezirskim snahama i pratnjom dođe zdravo i veselo svom dvoru, gdje poživi zadovoljno do svoga vijeka.