Bila tri brata, najstariji, srednji i najmlađi. Najmlađi je bio sulud i lijevo mu je rame bilo više od desnog, pa su ga stoga zvali Grbom. Jednog dana dogovore se braća da idu u svijet, da traže radnje. Odmah se spremiše i pođoše. Tako idoše tri dana, dok se nađoše usred nekakve šume. Ne znaju kuda idu. Onda reče Grbo najstarijem bratu:

Hajde, uzmi tri kamena, pa se ipenji na najvišu jelu i na kojoj strani vidiš svjetlost na onu stranu baci kamenje, pa ćemo ići na onu stranu.

Brat ga odmah posluša, pa uze tri kamena i ispe se na vr' jele, gleda na svaku stranu gdje će ugledati svjetlost. Pošto ne viđe nigdje, siđe dolje i kaza Grbi da nije nigdje vidio svjetlosti. Onda Grbo reče srednjem bratu:

Hajde, ne bi li ti vidio.

Srednji brat ustade odmah, uze tri kamena i ispe se na vr' jele, gleda na svaku stranu, ali sve uzalud. Pošto ognja nigdje ne viđe, siđe dolje i kaza Grbi da nije nigdje vidio svjetlosti. Onda Grbo skoči, uze tri kamena, pa im reče:

Dobro pazite na koju će stranu panuti kamenje.

Onda se ispe na vrh jele i odmah ugleda svjetlost, te baci sva tri kamena jedan za drugijem na onu stranu gdje je vidio svjetlost, pa onda siđe dolje i upita braću:

Na koju je stranu palo kamenje?

Oni mu pokažu.

Braća pođoše na onu stranu.

Idoše kroz šumu tri godine, dok dođoše u ono mjesto gdje je Grbo vidio svjetlost. Uljegoše u grad, kad tamo nema nikoga. Pođoše malo dalje i dođoše do jednih velikih kuća. Uljegoše unutra, al' u njima niko ne bijaše nego jedna žena, pa ih upita:

A znate li gdje ste došli?

Grbo odgovori:

Znamo.

Onda im ona kaže da su došli u đavolskoga kralja. Potom ih upita:

Jeste li gladni?

Ona dva starija odgovoriše da nijesu, a Grbo reče:

Jesmo.

Onda ih ona uvede u jednu sobu gdje je bilo iksansko meso, pa im reče:

Eto, odrežite mesa pa jedite.

Ona dva starija hoće, a Grbo im ne da, nego reče onoj ženi:

Mi nećemo iksanskoga mesa nego od hajvana, ako imaš daj nam.

Potome ih uvede u drugu sobu gdje je bila govedina. Onda Grbo reče:

Ovoga mesa mi jedemo! pa odrezaše jedan komad te ga ispekoše i izjedoše. Pošto to pojedoše, reče im ona žena:

Idite sad kud znate, jer će sad doći kralj, pa ako dozna za vas pogubiće vas, jer vidite da sam i ja kao i vi iksan, pa sam njemu dopala u ruke te se ne mogu nikako izbavit.

Ona dva starija hoće da bježe, a Grbo im ne da, nego reče:

Svakako je mrijet.

Onda im ona reče:

Hajdete u drugu sobu, da vas za neko vrijeme prikrijem, jer ide kralj pa ako vas nađe odmah, pogubiće vas.

Oni odmah pođoše za njom, a ona ih zatvori u jednu sobu. Neko vrijeme prođe dok evo ti kralja, sjaha s konja i uđe unutra. Čim uđe u sobu, odmah reče ženi:

Ovdje ima krštena duša!

Ona mu reče:

Nema!

On opet reče:

Mora bit, kaži gdje je.

Ona mu onda reče:

Došla su tri momka da traže rada.

On joj reče:

Hajde ih dovedi ovamo.

Ona odmah ode njima, pa im reče:

Hajdete sa mnom, zove va kralj.

Oni odmah pođoše i uljegoše pred kralja. Kralj ih upita što su došli. Grbo odgovori:

Svijetli kralju, imamo kod kuće stara oca, pa ga ne moremo hraniti, jer nemammo šta raditi, pa smo došli kod tebe da štogod zaradimo.

Dobro reče kralj eto vas dva starija uzmite krasne i motike pa ćete kopat, a Grbo će služiti mene i konja.

Onda mu Grbo reče:

Mi ćemo radit što god hoćeš, ali prvo treba da se pogodimo.

Potom ga kralj upita šta ištu godišnje svi.

Grbo odgovori:

Daćeš nam sve trojici trista dukata.

Kralj mu reče:

Ja ne dam više nego svakom po pedeset dukata.

Onda mu Grbo reče:

Kad ne daš koliko mi ištemo, mi odosmo.

Pa pođe, a za njim oba mu brata. Pošto kralj viđe da neće manje od trista dukata, vrati ih natrag pa im reče:

Daću vam trista dukata, kroz godinu, ali me pošteno služite.

Onda zapovjedi onoj starijoj dvojici šta će koji raditi, a Grbi reče:

Ti, Grbo, nećeš ništa drugo radit nego čistit moje čizme i konja.

Potom ode svaki svojijem poslom. Kad uveče dođoše kući, Grbo zapita kralja:

Gde ćemo spavati?

On mu odgovori:

Eto u mene ima tri šćeri, pa spavaju u toj dolje sobi, pa morete i vi namjestiti postelje pa spavati.

Tako i učiniše. Dan po dan, iziđe godina. Onda reče Grbo braći:

Evo je danas godina kako smo došli, hajdemo sad kralju da nam plati i opet da se pogodimo.

Braća poslušaše Grbu, pa odoše s njim pred kralja. Kralj ih upita što su došli. Grbo odgovori:

Došli smo da nam platiš ovu prošlu godinu, a za novu da se pogodimo.

Kralj ih upita šta ištu za novu godinu. Grbo odgovori:

Svakom da daš po sto pedeset dukata.

Kralj reče da im više neće dat nego kao i prije. Grbo odgovori:

Nećemo.

Ni ja reče kralj.

Potom Grbo reče:

Daj nam plati, da idemo.

Dođite sjutra, reče kralj pa ću vam platit.

Pošto odoše od kralja, on zovnu ženu pa joj reče:

Ženo, naoštri mi dobro nož: doveče ću zaklati onu trojicu.

Žena ode, naoštri nož i donese ga kralju. Pošto dan prođe, a noć dođe, ode svak u svoju sobu da spava. Braća uljegoše u sobu; kad u sobi kraljeve šćeri zaspale, onda reče Grbo braći:

Noćas će doći kralj da nas zakolje, nego da prenesemo njegove šćeri gdje mi spavamo, a mi ćemo leć gdje one spavaju.

Tako i učiniše. Odmah zatim polegaše. Dok eto ti kralja, pa odmah onijem svojim šćerima, zakla ih i iziđe. Potom Grbo ustade pa jami kraljeve čizme, obuče ih na noge, pa jami jednog brata na jedno rame, a drugog na drugo, pa pobježe iz dvora. Grbo u kraljevijem čizmama jednom kroči: godinu puta pređi, drugi put kroči: godinu puta pređi, i tako dalje. Kad ujutru svanu, kraljica pođe da svoje šćeri probudi, kad ima šta viđeti: sve tri zaklane. Odmah zakuka. Kralj kad ču kukanje iziđe da vidi šta je. Pošto viđe šta je učinio, zaiska u žene čizme. Žena okreni, obrni, nema čizama.

Daj druge! reče kralj.

Žena mu donese druge. Pošto kralj obu čizme, ode za Grbom. Grbo je tada bio već preš'o iz đavolske države u krštenu, pa sio i čeka kralja, jer ga se ne boji u krštenoj zemlji. U tom vremenu stiže i kralj, pa pošto ne može prijeć u krštenu zemlju, reče Grbi:

Grbo li, Grbo! Žali bože za mojijem šćerima i čizmama.

Grbo odgovori:

Ej, đavole, đavole! Žali bože za mojijeh trista dukata!

Potom se kralj vrati kući. Grbo i njegova braća idoše i dođoše do krštenog kralja. Kralj ih upita šta hoće, a Grbo odgovori:

Došli smo da tražimo rada.

Kralj im onda da po stotinu ovaca da čuvaju. Braća su svaki svoju stotinu čuvali i negovali, ali su Grbine najbolje bile, pa su mu braća zaviđela. Jednom se oni dogovore i Grbu opanjkaju pred kraljem i rekoše:

Gospodaru, kaže naš brat Grbo da bi mogao dovesti zlatna konja od kralja đavolskoga.

Dobro, reče kralj.

Pošto oni odoše, kralj poruči po Grbu. Kad Grbo dođe, kralj mu reče:

E, Grbo, ti si govorio da moreš dovesti zlatna konja od kralja đavoskog.

Nijesam, niti mogu, odgovori Grbo.

Ili mi dovedi zlatna konja od kralja đavolskog, ili nema na tebi glave.

Grbo pošuće malo reče:

Hoću, kralju, ali me pusti 24 sahata, da se smislim kako ću.

Kralj ga pusti i reče:

Dobro se smisli šta će ti trebat na put.

Sjutradan dođe Grbo pred kralja i reče mu:

Hoću da mi načiniš haljine od kože, ali tako da budu udešene kad se obuku da se ne može poznat ili je čovjek go ili u tijem haljinama, i na njima da budu okna od stakla kuda ću gledat i duga cijev isto od kože.

Što će ti take haljine? upita ga kralj.

Grbo odgovori:

Svijetli kralju, ne mogu drukčije izbavit konja, jer je nasred velike rijeke načinjena štala pa meni valja mnogo ronit kroz vodu dok dođem u štalu.

Odmah kralj naredi te mu se načiniše haljine. Pošto Grbo obuče haljine, a na noge čizme što krakaju godinu dana, pođe i dođe u đavolsku državu i do one rijeke na kojoj je štala. Pošto se smrče, Grbo skoči u vodu i dođe do ponoći do konja. Odmah potegnu konja za dizgine, jer je znao šta će bit. Konj se prodere što je više mogao, a Grbo odmah pod konja u vodu. Kralj je čuo konjski glas, pa je odmah došao da vidi šta mu je. Kad viđe da nema ništa, reče konju:

Što ti je, što se dereš i mučiš me iz ložnice. Odmah zatvori vrata i ode.

Još kralj nije došao do gradskijeh vrata, a Grbo konja za dizgine. Konj se još više prodera, a kralj se opet vrati da vidi šta mu je. Kad dođe do konja viđe da nema ništa, pa reče:

Što se dereš i mučiš me? pa se opet vrati iz štale.

Nije još došao do gradskijeh vrata, a Grbo konja za dizgine pa pod konja u vodu, a konj se još više prodere. Kralj se opet vrati, pa kad viđe da nema ništa, uze batinu u ruke, pa tupa-lupa konja, pa se onda vrati i ode kući. Potom Grbo iziđe iz vode, a konj mu reče:

Hvala ti, Grbo, e ćeš me izbavit.

Onda mu opet reče konj:

Grbo, uzmi četku i češagiju, jer će ti trebovat, i kad ti reknem: ''goni'' ti onda goni što moreš brže, a kad ti reknem: ''polagano'' ti onda polagano.

Grbo jami sve što mu je rekao konj, pa onda uzjaha i poćera. Konj mu reče:

Goni, Grbo, što moreš brže!

Tako su neko vrijeme išli brzo, i konj opet reče Grbi:

Grbo, okreni se pa vidi ima li šta za nama.

Grbo se okrenu pa reče:

Nema ništa.

Sad polagano goni, reče konj.

Tako su tiho išli neko vrijeme, ali opet reče konj Grbi:

Okreni se, vidiš li sad šta?

Evo za nama lete crni gavrani i gotov su nas stignut reče Grbo.

Baci četku! reče konj.

Grbo baci četku, kad se stvoriše do nebesa jele.

Sad goni što moreš brže! reče konj.

Tako su išli neko vrijeme i opet reče konj Grbi:

Okreni se, Grbo, pa vidi ima li šta za nama.

Grbo se okrenu i reče da ne vidi ništa.

Sad lakše goni! reče konj.

Tako su opet tiho išli neko vrijeme, ali opet konj reče:

Okreni se, Grbo, pa vidi ima li išta za nama.

Grbo se okrenu i reče:

Evo nas gotov stignut gavranovi.

Baci češagiju! reče konj.

Grbo baci češagiju, kad se stvoriše brda i planine do nebesa. Onda reče konj Grbi:

Goni što moreš brže!

I tako su išli neko vrijeme i prijeđoše iz đavolske države u krštenu. Istom Grbo sjahao s konja, a đavoli na granicu i pred njim kralj. Onda kralj reče Grbi:

Grbo li, Grbo! Žali bože za mojijem šćerima, za mojijem čizmama i mojijem zlatnim konjem!

Grbo mu odgovori:

Ej, đavole, đavole! Žali bože za mojijeh trista dukata.

Tako prođe Grbo s konjem đavolsku državu i dođe kralju krštenom i dovede mu konja, pa reče:

Svijetli gospodaru, skupi sada sve svoje velikaše pa ćeš vidjet čudo od konja!

Kralj skupi oko konja svoje velikaše da mu ga vide. Pošto se svi iskupiše, onda reče Grbo konju:

Šta si, konju?

On mu odgovori:

Konj.

Onda mu Grbo reče:

Budi što te majka rodila!

Potom se konj strese i pretvori se u čovjeka, iz čovjeka iziđe golub i progovori:

Hvala ti, Grbo, e si me izbavio! i čovjek pade mrtav.

Grbo ode opet da čuva ovce, ali mu braća opet zaviđeše što su u Grbe bolje ovce, pa se opet dogovoriše da ga kralju opanjkaju. Pošto dođoše pred kralja rekoše mu:

Gospodaru, kaže naš brat Grbo da bi mog'o donijeti od zlata struku kralja đavolskog.

Odmah kralj dobavi Grbu i reče mu:

Ti si, Grbo, govorio da moreš donijet struku zlatnu kralja đavolskog.

Nijesam, reče Grbo.

Jesi odgovori kralj. Ili mi donesi zlatnu struku kralja đavolskog, ili nema na tebi glave.

Hoću. odgovori Grbo alil me pusti do sjutra da smislim kako ću.

Dobro, idi! reče kralj.

Sjutradan dođe Grbo pred kralja i reče mu:

Hoću da mi načiniš tri svrdla, jedan svrd'o debeo kao što sam ja, pa kad dohvati do krova od kuće da odmah diže onoliko pokrova koliki sam i ja, ali da se ni najmanje ne čuje. Drugi svrd'o iste debljine, ali taki čim dohvati do tavana onoliko da diže koliko je i debeo, ali da se ne čuje kad se vrti. Treći taki čim dohvati do struke odmah da je podigne.

Kralj mu to sve načini i dade. Pošto Grbo primi alat, obuje one čizme što godinu krakaju i krene se na put. Pošto dođe u đavolsku državu, blizu do kraljeva dvora, prikrije se do noći. Kad je izišlo neko doba noći, pope se Grbo na kuću u čizmama, pa onim svrdlom provali krov i uvuče se na tavan. Onda jami drugi svrd'o pa provali polagano tavan. Pošto provali tavan viđe da su kralj i kraljica legli, pa jami treći svrd'o i poče prihvaćati struku kojom se bijahu pokrili kralj i kraljica. Malo je podignu, a kralj zavika ženi:

Što se otkrivaš!

Ona mu odgovori:

Ja nijesam.

Potom se Grbo malo prišuće pa opet poče prihvaćati struku. Kralj se onda okrenu ženi, pa joj udari šamar i reče:

Zašto se otkrivaš!

Ja nijesam, nego da nije Grbo više nas? reče žena.

Odmah kralj skoči s postelje pa na tavan, te Grbu za vrat. Kralj se malo začudi pa reče:

Tu si, lopove, sad si mi zap'o šaka! pa s njim dole.

Kazuj, Grbo, šta te je naćeralo da mi ne daš mira!

Svijetli kralju, reče Grbo meni je svejedno mrijet mi tamo mrijet mi ovamo, pa sam volio da ovde umrem nego tamo.

Potom ga kralj odvede u jednu sobu i zatvori. Kad ujutru svanu, kralj podranio i naoštrio nož, otvori sobu u kojoj je Grbo, pa reče:

Naprijed, Grbo! Što si živio, živio: više me nećeš mučiti.

Onda Grbo reče:

Nemoj me, kralju, sad klati, jer ti ne valjam, smrš'o sam od velika puta, nego me zatvori u sobu deset-petnaest dana, da malo opretljam.

Taman ćemo tako, hraniću te petnaest dana!

Onda ženi naredi da mu svaki dan daje po oku lješnika. Tako Grbo provede u zatvoru četrnaest dana hraneći se lješnicima. Kad se navrši četrnaesti dan, evo ti kralja pred Grbinu sobu i reče:

Pruži prst, Grbo, kroz ključaonicu da vidim jesi li dobar za ražnja.

Pošto mu kralj viđe prst, reče ženi:

Ženo, evo ja odoh po moga prijatelja, i doći ćemo sjutra ranije, a ti rano ustani pa zakolji Grbu i ispeci ga.

Sjutradan kraljica rano ustala, jamila sjekiru pa cijepa drva. Udri jednom, a zaleće joj se sjekira, pa sva upade u bilju; okreni, obrni, ne može da izvadi. Kad to viđe Grbo kroz ključaonicu, reče kraljici:

Šta se, gospojo, mučiš! Pusti mene da ti ti iscijepam pa me onda zakolji.

Kraljica uze ključeve pa ga otvori. Grbo onda uze za sjekiru, pa je izvadi iz drveta i reče kraljici:

Gospojo, molim te metni ruku u ovu puklotinu, jer neću moći rascijepiti drvo.

Prevari se ona pa metnu ruku u puklotinu, a drvo joj steže prste. Grbo brže-bolje pa sjekirom po šiji, te je brzo skresa, naloži vatru i nastavi. Samo jami ruke, noge, sise i glavu pa metnu na krevet i pokri ih, kao bajagi da je kraljica zaspala, pa onda jami struku, obuje čizme kraljeve i pobježe. Malo vrijeme prođe pa dođe i kralj, kraljev prijatelj i prijateljev sin. Uljegoše u sobu i mišljahu da im je kraljica zaspala, pa reče kralj:

Vidi je kako se najela Grbe, pa spava.

Pošto malo otpočinuše skoči kralj na noge pa u kuhinju i donese sve meso, metnu pred njih i počeše jesti. Pošto pojedoše, mali kao đavo nađe nešto žensko pa reče:

Nije pravo da mi našu kraljicu jedemo.

Kakvu kraljicu, eno kraljice gdje spava! reče mu otac.

Zatim ponovo počeše jesti i razgovarati se. Opet mali reče:

Nije pravo da mi našu kraljicu jedemo.

Otac mu se okrenu pa mu udari šamar i reče:

Što toliko drobeljaš, ta vidiš gde kraljica spava.

Ustanite pa vidite šta je, reče mali . . .

Oni ustadoše, skidoše pokrov i vidješe da nema ništa osim noge, ruke, sise i glava. Odmah odoše sva trojica u poćeru za Grbom. Istom Grbo preš'o iz đavolske države u krštenu, a kralj, njegov prijatelj i sin mu na granicu. Onda reče kralj:

Grbo li, Grbo! Žali bože za mojijem trima šćerima, za mojijem čizmama, zamojijem zlatnijem konjem, za mojom ženom i za mojom zlatnom strukom.

Ej, đavole, đavole! Žali bože za mojijeh trista dukata! reče Grbo.

Potom Grbo ode kralju krštenom i donese mu zlatnu struku, pa mu reče:

Evo ti zlatne struke kralja đavolskoga i hajde skupi sve svoje velikaše pa ćeš viđet čudo od struke.

Pošto kralj iskupi svoje velikaše da vide zlatnu struku kralja đavolskog, onda reče Grbo struci:

Struko, šta si?

Ona odgovori:

Struka.

Budi što te je majka rodila! reče Grbo.

Struka se pretvori u djevojku, iz djevojke izlete golubica pa reče Grbi:

Hvala ti, Grbo, e si me izbavio! a djevojka pade mrtva.

Grbo ode opet da čuva svoje ovce. Opet mu braća zavidiše što su u njega bolje ovce, pa se opet dogovoriše da ga kralju opanjkaju. Pošto dođoše pred kralja rekoše mu:

Gospodaru, kaže naš brat Grbo da bi mog'o dovesti živa kralja đavolskog.

Dobro, ja ću za to doznati je li istina, reče kralj.

Odmah kralj dobavi Grbu i reče mu:

Ti si, Grbo, govorio da moreš mi dovesti živa kralja đavolskog.

Ja nijesam, odgovori Grbo.

Jesi, reče kralj. Ili mi ga dovedi ili nema na tebi glave!

Hoću, reče Grbo ali me pusti do preksjutra da se smislim šta će mi trebat.

Kralj ga pusti do preksjutra i reče mu da se dobro smisli što će mu trebat, jer ako ga ne dovede, izgubiće glavu. Preksjutra dan dođe Grbo pred kralja i reče mu:

Hoću da mi na kolima načiniš kućicu dugu četiri aršina, široku tri aršina i visoku tri aršina, stotinu klinaca dugijeh po aršina, jedan lanac dug stotinu aršina i osam volova što će kuću vozit, a meni da napraviš i ovo lijevo rame da bude kao i ovo desno, da mi se ne pozna da sam grbav.

Kralj mu odmah sve to naredi. Pošto Grbo primi sve i napravi mu se rame, pođe na put. Išao je dugo s volovima dok ne prijeđe u đavolsku državu, pa odmah jami sjekiru i poče sjeći đavolsku šumu. Tako je sjekao jedan dušak i kralj đavolski ču gdje mu neko sječe šumu, pa brže-bolje poteče da vidi ko je. Pošto tamo dođe, odmah ga upita kako smije njegovu šumu sjeći. Grbo odgovori:

Uhvatio naš kralj nekakva Grbu pa hoće da ga izgori svega, a nema drva koliko mu treba, pa me posl'o u tebe da nasiječem.

A jesu li uhvatili Grbu? upita kralj.

Jesu, odgovori Grbo.

Kad su ga uhvatili i ja ću ti pomoć nasjeć! pa jami za sjekiru i nekoliko nasiječe, onda reče Grbi:

Ja mislim da će bit dosta.

I ja mislim, reče Grbo. Molim te, gospodaru, deder uljezi u ovu kuću, pa gdjegod je šuplje promoli prst da zakucam klince da mi ne bi Grbo pobjeg'o, jer ćemo ga spalit u ovoj kući.

Hoću, odgovori kralj.

Pošto kralj uljeze u kuću, Grbo brže-bolje za njim zatvori vrata. Kralj poče promaljati prste kroz šubare, a Grbo poče udarat klince. Tako je udario polovinu, dok kralj poče vikat:

Otvaraj vrata, jer gotov su mi klinci sva rebra izlomit!

Strpi se malo, reče Grbo odmah ću gotov biti! pa brže-bolje i one ostale prituče, jami lanac pa steže dobro kuću.

Opet poče kralj vikat:

Otvaraj, jer sam gotov umrijet!

Nećeš, đavole, ovamo više! reče Grbo.

A da nijesi ti Grbo? pita kralj.

Jesam, odgovori Grbo.

Onda nastavi kralj:

Ej, Grbo li, Grbo! Žali bože za mojijem trima šćerima, za mojijem čizmama, za mojijem zlatnijem konjem, za mojom zlatnom strukom, za mojoj ženom i za mnom samim!

Grbo mu odgovori:

Ej, đavole, đavole! Žali bože za mojijeh trista dukata! pa viknu na volove, a volovi pođoše. Tako je iš'o Grbo nekoliko dana i doš'o do svoga kralja. Kralj ga upita:

Jesi li, Grbo, doveo đavolskog kralja?

Jesam, odgovori Grbo.

Pa gdje je?

Eto ga u gvozdenoj kući.

Potom kralj upita:

Ko ima u kući?

Ništa se ne čuje. Potom opet zapita.

Ko ima u kući, da ga pustim.

Ja sam, odgovori đavolski kralj.

Ko si ti? upita ga kralj.

Ja sam đavolski kralj, reče đavo, pusti me pa ću vas ostavit čestitijem i obećavaše polu svog kraljevstva. Kršteni kralj ga htjede pustiti, ali Grbo mu reče:

Ako ga pustiš, niti ćeš ti živjeti ni ja.

A da šta ćeš od njega? upita ga kralj.

Ja znam, reče Grbo, pa ode i kupi sto tovara drva, sto tovara slame, sto oka gasa, pa sve namjesti oko kuće pa zapali, i tako izgorje đavolski kralj.